Takson

Taksonomska kategorija

phylum

Latinski naziv

Bryophyta

Srpski naziv

Mahovine


Opis taksona

Mahovine čine jednu brojnu grupu unutar viših biljaka (Cormophyta ili Cormobionta), one su najrasprostranjenije kopnene biljke nakon vaskularnih. Smatra se da ih na svetu ima preko 22.000 vrsta, svrstanih u 700 rodova. Na Balkanu je poznato između 900 i 1500 vrsta (većina još treba da se potvrdi), a u Srbiji trenutno raspolažemo sa brojkom od nekih 700 dokazanih (mahovine listače i jetrenjače zajedno).
Iako su primitivnije od semenjača (nemaju organe kao biljke u pravom smislu reči i odlikuje ih razmnožavanje sporama) one liče na sitne zeljaste biljke sa stabljikom i listovima. Kao i ostale eukariote (više biljke) sadrže u sebi celulozu i klorofil, sa kojim vrše fotosintezu. Sama građa mahovina je od tzv. rizoida koje obrazuju stabalca i listiće (gametofit). Životni ciklus im je sličan kao kod papratnjača, tako da imaju dva oblika, gametofit i sporofit. Prvi predstavlja samu zelenu biljku, oblik koji mahovina ima kroz svoj ceo životni vek. Iz spolno nastale zigote gametofita stvara se sporofit, koji ima ulogu rasipanja spora.
Mahovinama je za razvoj i razmnožavanje potrebna vlaga i voda, ali ima i nekih vrsta koje su otporne na sušu i prežive vrlo velike temperature. Većina njih su kao i lišajevi pionirske vrste – prvi kolonizuju pusta mesta, gde pomažu u stvaranju humusa (npr. u peščarama). Konkurentne su na mestima koja su drugim biljkama nedostupna ili ne pogoduje, kao što su zidovi, kora drveća, panjevi, pukotine stena i dr. Na močvarnim tlima tresava i tresetišta obrazuju posebne ugljenisane naslage (vrste Sphagnum – tresetnjače ili tresetari). Treset nastaje tako što se donji deo biljke koji je stalno u vodi guši i odumire, a raspada se anaerobno bez delovanja truležnih bakterija (koje ne mogu opstati u uslovima kiselog pH). Vremenom se taj sloj nagomila, stvara humus na kome se mogu nastaniti više biljke.
Mahovine su takođe poznati bioindikatori zagađenosti sredine.
Autor: Jožef Dožai