Taksonomska hijerarhija
Root -> regnum Animalia -> phylum Chordata -> classis Amphibia -> ordo Anura -> familia Bufonidae

Vrsta

Latinski naziv

Bufo bufo (Linnaeus, 1758)

Srpski naziv

Obična krastača


Opis vrste

Odrasli primerci obične krastače dugački su do 18 cm i i to ih ubraja među najveće evropske žabe. Ovo je vrlo rasprostranjena i prilagodljiva kopnena vrsta. Ime je dobila po tome što na leđima ima mnogobrojne ispupčene kvržice, što su ustvari uvećane kožne žlezde. Trbuh je svetlosiv ili žutosiv. Oči obične krastače su zlatne ili bakrene boje sa vodoravnom zenicom. Iza očiju nalaze se uočljive nakupine otrovnih žlezda u obliku polumeseca -parotidne ili zaušne žlezde. Mužjaci nemaju zvučne mehure i manji su od ženki. Od nasrtanja drugih mužjaka brane se ispuštanjem hrapavog visokog „kvuark-kvuark-kvuark“, koji može često da se čuje. Hrane se beskičmenjacima, kao što su insekti, larve, pauci, crvi i puževi golaći. Love obično noću i kada je vlažnost vazduha visoka. Veće krastače mogu da progutaju miša ili male zmije. Obična krastača se uglavnom nastanjuje u svim tipovima šuma, a naročito u močvarnim i četinarskim. Može se naći i u šikarama, parkovima i dvorištima, dok izbegava široko otvorene prostore. Većinu vremena provodi na kopnu. Parenje je u rano proleće, i tada se dešava masovna migracija jedinki od zimovališta do reproduktivnog centra. Mužjaci stižu prvi. Ženka polaže jaja, a mužjak ih pritom oplođuje. Sve ukupno ona položi do preko 10.000 jaja. Njihova jaja su karakteristična po tome što su povezana u niz - sitna, crna jaja raspoređena u dugačkim trakama omotanim oko vodene vegetacije, najčešće poslagana u dva reda. Obična krastača se može naći i u antropogeno izmenjenim staništima kao što su parkovi, vrtovi i voćnjaci. Kreću se više hodanjem, nego skakanjem. Zbog izlučevina kože odrasli, jaja i larve su neukusni najvećem broju predatora, iako su neki neosetljivi, kao npr. belouška.
Autor: Ana Paunović&Jelka Crnobrnja-Isailović




Status zaštite vrste


IUCN crvena lista - Kategorija LC;
Konvencija o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa - Annex III;
Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: Prilog I Strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva;


Rasprostranjenje

U Srbiji je široko rasprostranjena vrsta.

Podaci o nalazima u Srbiji



Stranicu održava(ju)

Aleksandar Simović, Gabor Mesaroš