Taksonomska hijerarhija
Root -> regnum Animalia -> phylum Chordata -> classis Reptilia -> ordo Squamata -> familia Viperidae

Vrsta

Latinski naziv

Vipera berus (Linnaeus, 1758)

Srpski naziv

šarka


Opis vrste

Šarka je najrasprostranjenija vrsta ljutice u Evropi. Naseljava i predele na krajnjem severu Evrope, blizu polarnog kruga. U Srbiji je relativno retka, jer Balkansko poluostrvo predstavlja južnu granicu rasprostranejnja vrste, pa naseljava uglavnom planinske predele. Šarka naraste do veličine od 90 cm, pri čemu su ženke veće od mužjaka, ali mužjaci imaju duži i malo muskulozniji rep. Glava je relativno duguljasta i otrovne žlezde nisu toliko izražene kao kod poskoka. Na glavi se uočava nekoliko velikih krljušti. Karakteristika vrste je i niz belih krljušti koje se protežu na bočnim stranama glave iznad usta. Boja leđne strane tela je tamno braon do crna kod oba pola, ali mužjaci mogu biti i svetlosive boje. Trbušna strana tela je tamija, ponekad skoro crna. I za ovu vrstu ljutice je karakteristična tamna cik-cak šara koje se proteže sredinom leđa i koja je kod jedinki sa Bakanskog poluostrva isprekidana, pa izgleda pretežno kao niz poprečnih tamnih crta.U Srbiji ova vrsta naseljava vlažna i relativno hladna staništa, što su u Panonskoj niziji predeli vlažnih hrastovih šuma, očuvani močvarni predeli, a južno od Save i Dunava planinski predeli u zoni smrčevih i jelovih šuma, kao i planinske livade i tresetišta. Parenje se odvija relativno brzo posle topljenja snega. Zbog kratke sezone aktivnosti, ženke mogu da se reprodukuju svake druge godine, a na severu areala tek svake treće godine. Ženka rađa 3 do 18 mladunaca koji polnu zrelost dostižu u trećoj ili četvrtoj godini života. Vrsta se hrani sitnim sisarima i pticama, ali konzumira i male ptice, guštere i žabe. Zabeležena dužina života u prirodi je do 10 godina. Otrov šarke je manjeg intenziteta od otrova poskoka, ali takođe može biti opasan. Jedinke koje žive na Balkanskom poluostrvu u otrovu, pored komponenti koje razaraju krvni sistem imaju i komponente koje negativno utiču na nervni sistem.
Autor: Ana Paunović&Jelka Crnobrnja-Isailović




Status zaštite vrste


IUCN crvena lista - Kategorija LC;
Konvencija o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa - Annex III;
Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: Prilog I Strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva;


Rasprostranjenje

Podaci o nalazima u Srbiji



Stranicu održava(ju)

Aleksandar Simović, Gabor Mesaroš