Vrsta

Latinski naziv

Dianthus serotinus Waldst. & Kit.

Srpski naziv

Peščarski karanfil


Opis vrste

Višegodišnja zeljasta biljka visoka 20-30 cm. Cela biljka – listovi, stabljika, čašica – plavkasto zelene boje. Stabljika donosi jedan ili dva (ponekad i više) cvetova, kremasto belih. Cvetanje: VII-X. Listovi rozete uski, svega 1-2 mm. Karakterističnog je izgleda, jedini je karanfil končasto-iscepkano ukrašenih latica na peščarama, pa ga stanište sa sigurnošču odaje. No Panonski je endem, sa ostrvasto rasparčanim arealom koji do nas doseže samo uz severnu granicu zemlje. Na severu Evrope ga zamenjuje veoma sličan karanfil istog naziva (Dianthus arenarius = peščarski) – nedavno je pronađen i u Mađarskoj, i to unutar zajedničkog areala – dok naziv serotinus (= kasni) ukazuje na nešto kasnije cvetanje. Postoji još karanfila sličnog cveta i habitusa, npr. Dianthus monspessulanus Zapadne Evrope, Dianthus plumarius (subsp. regis-stephani) srednje ili Dianthus superbus viših oblasti.
Reliktna je vrsta u spontanom povlačenju. Jedino njeno nalazište u Srbiji nalazi se na Subotičkoj peščari. Literatura govori (na osnovu posmatranja sa terena) da između ostalog raste u kulturama crnog bora. No istina je da spada u pionirske vrste na pesku i bilo bi ga posvuda, ali naše šumarstvo ga jedino nije iskorenilo u senci borova koji su pošteđeni kao semenska stabla. Na IUCN crvenoj listi se vodi kao DD – nedostajući podaci, zbog pogrešnog izveštavanja na osnovu loše determinacije, ponekad čak i u herbarskim zbirkama. Prema podacima vrsta je na trasi izumiranja. Izuzetno je osetljiva na promene staništa (ekološka, edafična, klimatska, parazitološka itd.) što potvrđuju i iskustva Pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode – vrši se monitoring i prati trend sužavanja populacija – ali podataka iz direktnih istraživanja ugrožavajućih faktora nema. Pretpostavlja se da ulogu ima i manja otpornost na bolesti zbog genetskog propadanja malobrojnih izolovanih populacija – naše periferne populacije su možda manje vitalne u odnosu na centralni areal. Može se pretpostaviti da je iz tih razloga spontano izumrla i populacija nekada zabeležena na Fruškoj gori.
Autor: Jožef Dožai




Status zaštite vrste

Direktiva o staništima EU – SAC 6260, EDIFIKATOR
Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: Prilog I Strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva


Rasprostranjenje

Podaci o nalazima u Srbiji



Stranicu održava(ju)

Dragiša Savić, Jožef Dožai, Tomica Mišljenović