Taksonomska hijerarhija
Root -> regnum Plantae -> phylum Magnoliophyta -> classis Magnoliopsida -> ordo Asterales -> familia Compositae

Vrsta

Latinski naziv

Tripolium pannonicum (Jacq.) Dobrocz.

Srpski naziv

Panonski zvezdan, slatinski zvezdan, slanica


Opis vrste

Ova vrsta je u našoj literaturi poznatija pod naučnim imenom Aster tripolium ali su takson botaničari konvecijom podelili na dve geografske forme: forma naših kontinentalnih slatina izdvojena je pod imenom Tripolium pannonicum subsp. pannonicum, a nekadašnji Aster tripolium – forma zapadnoatlantskih primorskih staništa – dobio je naziv Tripolium pannonicum subsp. tripolium (sin. subsp. maritimum = primorski zvezdan). Ova forma ima areal u zapadnoj Evropi: od Španije, preko Francuske, Nemačke, Poljske i Baltičkih zemalja pa sve do borealne zone na Severu Rusije i Skandinavije. Kontinentalna forma nastanjuje ostatak Evrope, ali ima i preklapanja areala (npr. u Španiji i Francuskoj). Ova tipska forma živi i kod nas (slatinski zvezdan), ali i na Jadranu, po zaslanjenim staništima uz more.
Dvogodišnja je biljka, 10-70 cm visoka, uspravne do polegle stabljike s dosta obodnih cvetova. Glavica mnogo, 2-3 cm u prečniku, razređenih u gronjaste cvasti. Cvetovi ± crvenoljubičasti, u sredini žuti. Cvetanje: VI-X. Stabljika gola, često crveno prevučena. Listovi nešto mesnati, po obodu slabo trepljasti, u donjem delu stabljike su duguljasto eliptični, sa 1-3 nerava, ostali su lancetasti.
Evroazijska biljka slanih mesta (halofita) najkarakterističnija na staništima tipa Festuco-Puccinellietea i uz obalu slanih bara, kao i na svim zaslanjenim mestima – kubicima, periodično plavljenim livadama i sl. Na pogodnim mestima može da obrazuje lepe homogene kolonije. Kod nas je tipično zastupljen u Vojvodini, uz melioracione kanale, na obali lesnih kopova itd. Veličina i habitus mu variraju po staništima: pored bara, uz trsku i sl. biljke su razgranjene i robustne, dok na otvorenim mestima sa većom zaslanjenošću izrasta u niske, jastučaste populacije. Mogućnost mešanja sa drugom vrstom je mala, iako dosta liči na Galatella sedifolia (Aster punctatus) lancetastih i karakteristično tačkastih listova, lilavoplavih cvetova, međutim ova vrsta je kod nas veoma retka. (Zbog staništa koje preferiraju obe vrste u slovenskim jezicima zovu i "slanica"). Od vrste Aster amellus razlikuje se pre svega po hrapavoj dlakavosti iste.

Sin. basion. Aster pannonicus Jacq. [Jacquin 1770], Sin. misapp. Aster tripolium L. [Linné 1753], Sin. Aster tripolium subsp. pannonicus [Soó 1925], Misapp. Aster tripolium subsp. tripolium
Autor: Jožef Dožai




Status zaštite vrste


Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: Prilog II Zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva;


Rasprostranjenje

Podaci o nalazima u Srbiji



Stranicu održava(ju)

Dragiša Savić, Jožef Dožai, Tomica Mišljenović