|
Latinski naziv
|
Jovibarba heuffelii (Schott) A. & D. Löve
|
|
Srpski naziv
|
Zečji kupus, Kopaonička čuvarkuća
|
|
|
|
Višegodišnji sukulent – biljka koja skladišti vodu u modifikovanim listovima, stabljikama i korenu. Raste u rozetama prečnika 5-12 cm. Stolona nema, razmnožava se vegetativno, razdvajanjem rozeta. Listovi su 25-60 cm dugi, 10-15 mm široki, pokriveni žlezdastim dlakama, tamnozeleni ili sivkastozeleni, po obodu beli i trepljasti, na vrhu trnasto ušiljeni. Bledožuti ili žućkastozeleni cvetovi u obliku zvezde rastu na stabljikama dugim 10-20 cm. Listovi stabljike manji, obuhvataju stabljiku.
Nastanjuje kamenita i krševita mesta gorskih oblasti, pripada subbalkanskom flornom elementu. Po planinama Srbije je široko raširena, npr. Ovčarsko-kablarska klisura, Medvednik, Plajčkavica, itd. Na Kopaoniku ima endemsku podvrstu, koju u našoj literaturi navode kao stenoendem pod imenom Sempervivum kopaonikensis (sin. Sempervivum kopaonikense Pančić; sin. J. heuffelii var. glabrum). Lokalna je i raste samo na Kopaoniku, odlikuje se golim listovima, koji su samo po obodu trepljasti i golom cvasti. Karakteristična je za stenske skupine na krečnjaku i serpentinu (Nebeske stolice, Kozje stene, Bele stene, Žljeb na Kosovu itd.). Zaštićena je, a planom upravljanja NP Kopaonik obuhvaćeno je posebno praćenje stanja populacija.
Sin. Sempervivum heuffelii Schott; pro parte Jovibarba heuffelii subsp. glabra (Beck & Szyszyl.) Holuby
Autor: Jožef Dožai
|
|
|
[ Vrsta se ne spominje na listama vrsta od značaja za zaštitu prirode. ]
|
|
|
Dragiša Savić, Jožef Dožai, Tomica Mišljenović
|
|
|
|
