Taksonomska hijerarhija
Root -> regnum Plantae -> phylum Magnoliophyta -> classis Magnoliopsida -> ordo Lamiales -> familia Oleaceae

Vrsta

Latinski naziv

Fraxinus angustifolia Vahl

Srpski naziv

Poljski jasen, panonski jasen


Opis vrste

Dugovečno listopadno drvo visoko i do 35 m, guste krošnje, radijalno raspoređenih grana. Listovi kožasti, neparno naspramno perasti, sa mnogo listića (preko 11), sedećih, perastog oboda. Listovi budu lancetasti do jajasti. Polimorfna vsta – raznolikost listića i semenja navela je botaničare da razvrstavaju varijante po listovima (var. oxycarpa, f. deltoides, f. lancifoliata itd.) i po plodu (npr. f. eliptica, f. obtusa, var. obliqua). Cvetovi crvenkastosmeđi, bez čašice i krunice. Cveta IV-V, pre listanja. Plod je kao i kod ostalih jasena krilata jednosemena ahenija.
Karakterna vrsta močvara i plavnih zona reka. Opšte rasprostranjenje: Evropa (Sredozemlje, Panonska nizija), zapadna Azija, severna Afrika. Na Balkanu zastupljen je u zajednici sa hrastom (npr. Querco-Fraxinetum serbicum), a na mestima sa zastajalom vodom zajedno sa jovom (Alnus glutinosa) i brestom (Ulmus) obrazuje tipsko stanište močvarna šuma (as. Fraxino pannonicae-Alnetum i as. Fraxino pannonicae-Ulmetum).
Dugo se vodila botanička rasprava o identitetu poljskih jasena sa jugoistoka kontinenta (izdvojenih sa imenom Fraxinus pannonica i Fraxinus oxycarpa) koja je zaključena da se ipak radi samo o podvrsti – subsp. pannonica Soó et Simon (acc. subsp. danubialis Pouzar). Ova se rasprava razbuktala nakon otkrića botaničara da se ove forme razlikuju od tipskih i da su panonske populacije izolovane od južnoevropskih u arealu uokvirenom rekama Dunav-Drava-Sava-Tisa. To je rezultiralo mnoštvom sinonimnih opisa (Fraxinus australis, tamariscifolia, taurica su samo neki od sedamdesetak sinonima) i to je između ostalog razlog da se pannonica u literaturi (naročito našoj starijoj) uopšte i ne pominje. U svakom slučaju vredi obratiti pažnju na detalje, jer se list, oblik krošnje i stabla pa i kora kod nizinskih primeraka daju razlikovati od gorskih primeraka i primeraka sa Balkana i sa Primorja (koji imaju manje kopljaste, oblije i manje listove itd.).
Za Srbiju pannonica navode samo noviji autori, i to za malobrojna staništa u Bačkoj i Sremu: Horgoš (Šturc, 1973), Bačka Topola, Ruski Krstur, Novi Kneževac, Čortanovci (Boža, Butorac, 1984), Horgoš (Sarić, 1986), Subotica (Gajić, 1986), Morović (Popović-Radošević, 2009). Osim Vojvodine podvrsta je zastupljena i u Slavoniji, južnoj Mađarskoj, ponegde u Češkoj, nižim delovima Austrije, u Rumuniji i Karpatskoj Ukrajini.
Autor: Jožef Dožai




Status zaštite vrste
[ Vrsta se ne spominje na listama vrsta od značaja za zaštitu prirode. ]

Rasprostranjenje

Podaci o nalazima u Srbiji



Stranicu održava(ju)

Dragiša Savić, Jožef Dožai, Tomica Mišljenović