Taksonomska hijerarhija
Root -> regnum Plantae -> phylum Magnoliophyta -> classis Magnoliopsida -> ordo Saxifragales -> familia Paeoniaceae

Vrsta

Latinski naziv

Paeonia officinalis L.

Srpski naziv

Lekoviti božur, crveni štir, trator, banatski božur


Opis vrste

Božur je zeljasta, dugovečna cvetnica, visoka oko 60 cm. Atraktivnim purpurno-ljubičastim cvetovima cveta u aprilu i maju. Otrovna je i lekovita biljka. Raste na staništima svetlih hrastovih šuma i šumskim krčevinama.
Kod nas je božur pored tipske forme zastupljen i sa reliktnom podvrstom subsp. banatica – koju mnogi autori smatraju zasebnom vrstom, banatski božur – i kao takva ulazi u Crvenu knjigu flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroženijih biljaka).
Tipska forma na pogodnim staništima nije retka, preferira svetle, kserotermne šume na padinama do 1800 m (granica bukve) i krečnjačku podlogu. Za razliku od nje, stepsko-nizinska je retka endemo-reliktna forma Karpatske regije: u celom arealu, koji pokriva svega 100 km² preživela je samo na nekoliko mikrolokacija (na manjem prostoru od 20 km², IUCN): planina Meček u Mađarskoj, tri područja u Rumuniji i kod nas u Vojvodini, gde su poznata samo dva njena nalazišta – na Deliblatskoj peščari i Fruškoj gori. Na gori je izumrla, dok i na peščari egzistira samo u malobrojnim bokorima. Smatra se da je ova populacija (koja broji 40-ak jedinki, IUCN) ipak ekološki i genetički stabilna. Generalno se smatra da 90% svetske populacije preživljava u južnoj Mađarskoj, gde su sva njena staništa Natura 2000 područja i preduzimaju se veliki napori da se spasi od nestajanja (npr. turisti mogu da posećuju njegova staništa samo organizovano i u pratnji čuvara). Vrsta je u spontanom izumiranju a kod nas je i neposredno ugrožena, naročito od kolekcionara i od izletnika zbog vrlo lepih cvetova. IUCN status DD.

Sin. Paeonia officinalis subsp. banatica (Rochel) Soó
Autor: Jožef Dožai




Status zaštite vrste

Reliktni endem
Direktiva o staništima EU (Natura 2000) - Annex II,IV (EEC 1992-2009 EC);
Konvencija o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa - Bernska Konvencija (CoE 1979);
Karpatska konvencija - DD?

Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: Prilog I Strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva


Rasprostranjenje

Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Crna Gora, Makedonija. (i kult.)



Stranicu održava(ju)

Dragiša Savić, Jožef Dožai, Tomica Mišljenović