Taksonomska hijerarhija
Root -> regnum Plantae -> phylum Magnoliophyta -> classis Magnoliopsida -> ordo Saxifragales -> familia Paeoniaceae

Vrsta

Latinski naziv

Paeonia tenuifolia L.

Srpski naziv

Stepski božur, uskolisni božur


Opis vrste

Višegodišnja, zeljasta biljka, visoka do 60 cm. Odlikuje se veoma uskim (1-2 mm), končastim, jasnozelenim listovima. Cvetovi polusimetrični, pojedinačno terminalni, crveni. Oplodni listići gusto dlakavi, uspravljeni, u vrhu razvedeni. Cveta u aprilu i maju mesecu. Plod je mešak sa krupnim semenjem.
Raste na suvim, peskovitim staništima (cenološkog tipa Festucetalia valesiacae). Predstavlja obeležje stepskih predela Deliblatske peščare, gde obrazuje guste populacije. U Panonskoj niziji je preživeo jedino još tu i u jednom rezervatu u Rumuniji (Botta-völgy, u Transilvaniji), mada su unutar Evropskog areala poznate još neke transkarpatske i istočno-balkanske populacije. Otrovna je i lekovita biljka. Kod nas je neposredno ugrožena od izletnika zbog lepih cvetova. Stepski božur je strogo zaštićena vrsta (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10) i ne sme se uništavati.
Opšte rasprostranjenje: Iako se u Srbiji trenutno poznaje samo iz Deliblatske peščare, starija literatura je navodila i peskovite delove Podunavlja kao stanište. Osim u regionu (Mađarska, Rumunija, Srbija, Bugarska) – kao pontsko-kontinentalni element – nalazi se još u Turskoj (Anadolija), severnoj Grčkoj, Moldaviji, Ukrajini (Krim), Rusiji (do Urala), te u Kavkazu (Gruzija i Azerbajdžan). Na tom širokom arealu nije zastupljen sa istom podvrstom, nego je varijabilan (kod nas živi forma latisecta).
Autor: Jožef Dožai




Status zaštite vrste

Reliktni endem
Konvencija o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa - Bernska Konvencija (CoE 1979);
Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: Prilog I Strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva


Rasprostranjenje

Podaci o nalazima u Srbiji



Stranicu održava(ju)

Dragiša Savić, Jožef Dožai, Tomica Mišljenović