Taksonomska hijerarhija
Root -> regnum Plantae -> phylum Magnoliophyta -> classis Magnoliopsida -> ordo Malpighiales -> familia Salicaceae

Vrsta

Latinski naziv

Populus canescens (Aiton) Sm.

Srpski naziv

Siva topola


Opis vrste

Listopadno drvo bele, a kod starijih stabala sive i duboko ispucale kore. Stablo je do 30 m visoko, široke krošnje. Mlade grančice i pupoljci sivo pepeljasto dlakavi. Na kratkim izdancima (kratkorastima) se razvijaju eliptični listovi sa nepravilno talasastim obodom, a na dugačkim izdancima (dugorastima) veći, srcasto-jajasti. I jedni i drugi listovi su sa lica sivozeleni i goli, a sa naličja sivi, najpre vunasto dlakavi a kasnije goli. Lisna peteljka je do 3,5 cm duga i pljosnata. Kao i sve srodne vrste i siva topola je dvodoma – muški i ženski cvetovi se nalaze na posebnim stablima. I jedni i drugi su sakupljeni u dlakave rese "mace". Muške mace su 6-10 cm duge, rastresite, sa 8-15 prašnika, dok su ženske kraće, 2-4 cm duge. Cveta istovremeno sa listanjem, u rano proleće, marta i aprila. Plod je čaura koja puca sa dva kapka i u njoj se nalaze semena, čak i manja od semena bele topole (skoro mikroskopske veličine). Pošto je hibrid, iz semena se manje dobro razmnožava nego vegetativno iz korenskih izdanaka.
Siva topola raste na obalama reka i u depresijama od nizina do brdskih oblasti, najbolje u rastresitim, vodopropusnim tlima gde je podzemna voda lako dostupna. Spontano raste i u peščarama (npr. u Subotičko-horgoškoj i u Deliblatskoj); termofilna je i dobro trpi sušu, te je pogodna za vezivanje peskova. Autohtona je u srednjoj i južnoj Evropi, jugozapadnoj Aziji. Napomena: siva topola je srodna i veoma bliska beloj topoli (Populus alba) a prema vladajućem mišljenju spontani je i fertilni hibrid između nje i jasike (Populus tremula), što se vidi i u polimorfnosti populacija u raznim regijama, gde su na stablima manje ili više izražene odlike jednog ili drugog roditelja.
U Srbiji je sporadično rasprostranjena, pre svega na mestima gde zajedno rastu jasika i bela topola, ali i tamo gde ih nema. Zbog brzog rasta pogodna je za drvorede i poljozaštitne pojaseve, a svakako je preporučljivija od unetih, stranih vrsta.

Sin. Populus alba L. var. canescens Aiton, Populus × hybrida Rchb.
Autor: Jožef Dožai


Galerija slika
[ Ne postoje slike za izabranu vrstu. ]


Status zaštite vrste
[ Vrsta se ne spominje na listama vrsta od značaja za zaštitu prirode. ]

Rasprostranjenje

Podaci o nalazima u Srbiji



Stranicu održava(ju)

Dragiša Savić, Jožef Dožai, Tomica Mišljenović