Taksonomska hijerarhija
Root -> regnum Plantae -> phylum Magnoliophyta -> classis Magnoliopsida -> ordo Malpighiales -> familia Salicaceae

Vrsta

Latinski naziv

Populus nigra L.

Srpski naziv

Crna topola


Opis vrste

Drvo visoko do 40 m, sa po dužini ispucalom, pepeljastosivom korom. Razvija široku i razgranatu krošnju, retko piramidalnu (ali ne usko piramidalnu kao jablan). Grane su sjajne i gole sa krupnim lenticelama. Pupoljci kupasto zašiljeni, sa smolastom prevlakom. Lišće kratkorasta romboično do trouglasto, pri vrhu šiljasto; sa lica zeleno i sjajno, sa naličja svetlije i mat; dok mlado malo je i crvenkaste boje. Lisna peteljka dugačka (4-7 cm), ponekad takođe crvenkasta. Lišće dugorasta slično, samo veće i pri obodu nazubljeno. Drvo cveta III-IV (-V), pre listanja, ili u isto vreme sa njim. Drvo je dvodomo – muški i ženski cvetovi se nalaze na posebnim stablima. I jedni i drugi su sakupljeni u dlakave rese "mace". Muške mace su oko 7 cm duge, vunasto dlakave, sa crvenim prašnicima. Ženske mace 4-5 cm duge. Plodne rese su 10-20 cm duge, gole. Čaure jajasto-eliptične, sa dve karpele, na 4-8 mm dugoj peteljci. Plodonosi u maju i junu.
Obrazuje vlažne šume, uz obale, na višem sloju aluvijuma. Čiste šume (Populetum nigrae) su retke, ali kao primešana vrsta u zajednici sa vrbom (Salici albae-Populetum nigrae) i belom topolom (Populetum nigra-albae) glavna je vrsta srednjoevropskih ritskih šuma.
U Srbiji ovo drvo ne uživa formalnu zaštitu slova zakona, iako je kao urođena vrsta ugrožena, naročito velikim naglaskom na sadnju evroameričkih klonskih vrsta na njenom prirodnom staništu. Nekada je naročito na teritoriji Vojvodine postojalo mnoštvo čak i homogenih sastojina crne topole, danas se samo sporadično nađe kao primešana vrsta. Kod nas je evidentirano nekoliko formi (jedna južnobalkanska, metohiensis, zatim naepolitana, a na severu pannonica, pubescens i nominantna typica). Na žalost ne čuvaju se stara semena stabla, već se i ova topola na mestima gde još živi seče zajedno sa ostalim vrstama. Jačanje statusa samonikle populacije, predlaganje soliternih stabala za zaštitu i sačuvanje genofonda same vrste u potpunosti je prepušteno odgovornosti šumarske struke. Međutim, osim zaključaka o sve većoj ugroženosti i nekih predloga na naučnim skupovima nije se mnogo uznapredovalo. Nada se ulaže u kloniranje i sva istraživanja idu u tom smeru. Na niovou Evrope formirana je međunarodna radna grupa za zaštitu crne topole, pošto postoji bojazan od gubitka genofonda ove u Evropi najkvalitetnije topole. Veća reakcija dolazi od opšte javnosti nego od samih šumara, koje kao da ne zanima potencijalni nestanak jedne naše autohtone vrste drveta.
Nestanak šuma crne topole direktno utiče na nestanak velikog broja životinja, koje nastanjuju ove šume, a ne i novonastale klonske.

Sin. Populus pannonica Kit. ex Besser, Populus italica × Populus nigra
Autor: Jožef Dožai


Galerija slika
[ Ne postoje slike za izabranu vrstu. ]


Status zaštite vrste
[ Vrsta se ne spominje na listama vrsta od značaja za zaštitu prirode. ]

Rasprostranjenje

Podaci o nalazima u Srbiji



Stranicu održava(ju)

Dragiša Savić, Jožef Dožai, Tomica Mišljenović