Taksonomska hijerarhija
Root -> regnum Plantae -> phylum Magnoliophyta -> classis Magnoliopsida -> ordo Malpighiales -> familia Salicaceae

Vrsta

Latinski naziv

Salix viminalis L.

Srpski naziv

Košaraška vrba, bekva


Opis vrste

Vrba koja retko izraste u drvo (do 10 m visoko), mnogo češće se nalazi u obliku žbuna, do 4 m visine. Donosi mnoštvo novih, prvogodišnjih izdanaka, koje su šibolike, vrlo duge i savitljive, bez bočnih izdanaka stoga vrlo pogodne za tradicionalno pletenje korpi i košara (vidi naziv). Takve grančice daju drvetu i karakterističan izgled - naročito ako se često odsecaju i time stablo tera na donošenje novih - a jedinstvena je i žučkasta boja grana koja se zapaža već iz daljine. Izdanci i grane su u startu zelenopepeljasti ili odmah dobijaju karakterističnu mrkožućkastu boju. Mlade su gusto maljave, a starije gole. Lišće je usko lancetasto, 8-16 cm dugo i do 2 cm široko, po obodu valovito i nepravilno zupčasto. Mlado lišće je s obe strane maljavo a kasnije kao i grane ogoli i postaje sa lica sjajno, a sa naličja svilasto i svetlije. Nervatura je istaknutija sa naličja liske, sa izraženim žutim srednjim nervom. Lisna peteljka je kratka, maksimalno do 1 cm duga. Cveta pre listanja, IV-V. Cvetovi se kao i kod ostalih vrba razlikuju: muške mace su cilindrične sa žutim prašnicima, sede na kraju grana, a ženske uže, zelene i sede u pazuhu listova. Prašnika 2 po cvetu, slobodna, gola. Ženski cvetovi sa sedećim, izduženim tučkom sa izraženim, tankim i dugim stubićem. Plod prileglo dlakava čaura koja sazrevanjem (V-VI) puca na dva dela i iz njega izleće sitno semenje dobre klijavosti.
Ova vrba u prirodnim uslovima raste uz obale, na vezanim, ilovičastim zemljištima. Voli sveža i humozna aluvijalna staništa, ali ne podnosi dugo zastajalu vodu (mrtvaje, močvare). Evroazijska vrsta, rasprostranjena od zapadne Evrope do dalekog Istoka i Japana. Ova kod nas privredno značajna vrba najčešće se može naći posađena i u subspontanim populacijama. Gaji se, i plantažno sadi uz rubove puteva i jarkova i na vlažnim terenima, npr. uz sezonski plavljene livade i slatine. Koristi se takođe i za učvršćivanje nasipa, kao i za živu ogradu, koja se lako obnavlja zasecanjem na sam panj. Dekorativna je za sadnju i u drvorede, a lako se ukorenjuje reznicama. U poslednje vreme uspešno se eksperimentiše i sa industrijskim gajenjem ove vrste na drugačije neiskorišćenim, naročito poplavljenim zemljištima, a kao "energetsko drvo" ima primenu njegova biomasa. Po broju "energetskih" plantaža prednjači Švedska, a u neposrednom okruženju Mađarska.
Autor: Jožef Dožai


Galerija slika
[ Ne postoje slike za izabranu vrstu. ]


Status zaštite vrste
[ Vrsta se ne spominje na listama vrsta od značaja za zaštitu prirode. ]

Rasprostranjenje

Uz obale. Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora. U Srbiji subspontano i kult.



Stranicu održava(ju)

Dragiša Savić, Jožef Dožai, Tomica Mišljenović