Taksonomska hijerarhija
Root -> regnum Plantae -> phylum Magnoliophyta -> classis Liliopsida -> ordo Asparagales -> familia Amaryllidaceae

Vrsta

Latinski naziv

Narcissus poeticus L.

Srpski naziv

Beli narcis


Opis vrste

Divlja forma poznate ukrasne lukovičaste biljke. Stabljika 20-50 cm visoka, spljoštena i sa dva istaknuta uzdužna rebra, najčešće donosi samo jedan cvet. Listovi kraći od stabljike, linearni, široki 5-8 mm, tupog vrha. Za razliku od srodnih narcisa središnja žuta cev perigona (parakrunica) je tanjirasto zbijena, znatno kraća od latica cveta (cvet kod narcisa je jednodelni perigon bez odvojene čašice). Cvetna krunica bela, sa elipsoidnim ili izduženo objajastim ± šiljatim režnjevima (laticama) koji se međusobno ± ne prekrivaju. Plod je mnogosemena čaura. Cvetanje: IV-VII.
Bez obzira što narcis viđamo i u baštama (naročito seoskim) on nije alohton, iako smo skloni da tako mislimo kada vidimo primerke koji su sami od sebe iznikli u travi pored puta, a znajući da je tu neko izbacio lukovice iz bašte. U stvari u prirodi je rasprostranjen u većem delu zapadne, srednje i južne Evrope, a u neke Podkarpatske nizinske krajeve unosili su ga i turci – imućniji spahiji na svoja imanja da ih podseća na domovinu gde je narcis čest. Kod nas živi forma vitkijih latica Narcissus poeticus subsp. radiiflorus (Salisb.) Baker koja sa svojim opojno mirisnim cvetovima u prekrasnom belom tepihu još uvek krasi livade Dinarskih padina.

Stari naziv Narcissus angustifolius Curtis ex Haw.
Autor: Jožef Dožai




Status zaštite vrste


Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: Prilog II Zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva;


Rasprostranjenje

Podaci o nalazima u Srbiji



Stranicu održava(ju)

Dragiša Savić, Jožef Dožai, Tomica Mišljenović