Taksonomska hijerarhija
Root -> regnum Plantae -> phylum Magnoliophyta -> classis Liliopsida -> ordo Liliales -> familia Liliaceae

Vrsta

Latinski naziv

Fritillaria montana Hoppe ex W. D. J. Koch

Srpski naziv

Kockavica, Degenova kockavica


Opis vrste

Višegodišnja lukovičasta biljka, visoka 25-50 (-70) cm, u donjem delu bezlisna. Listova 5-12, lancetastih, koji u vrhu završavaju u vidu šiljate kapuljače ili su končasto istanjeni i kukasto savijeni. Cvetovi koji vise na savinutim, 1-4 cm dugim drškama su sa spoljne strane purpurnomrki do žućkasti i išarani u vidu šahovskog polja, a sa unutrašnje otvorenije boje i izrazitije išarani. Prašnični konci duplo duži od antera. Plod je 17-30 mm duga, objajasta čaura, sa zaobljenim stranama. Seme spljošteno i tanko, na kraju šiljato, dugo 5-6 mm. Cvetanje IV-V.
Od nekoliko vrsta atraktivne kockavice ili carske krune, koju poznajemo i u hibridnoj baštenskoj formi (Fritillaria × meleagris hort. kultivari) jedino ova je zastupljena u našim nizinskim krajevima. I to veoma retko, kao relikt se sačuvao samo na Deliblatskoj peščari i u jednoj populaciji na padinama Vršačkog brega. U flori Srbije (van Kosova i Vojvodine) je vrlo retka endemična vrsta, poznajemo manje od 20 njenih nalazišta, pretežno u gorskim oblastima (iznad 300 m, npr. Šumadija), na krečnjačkim serpentinima i u kanjonima (npr. Mileševska reka), a na južnim Dinaridama dostiže i subalpsku zonu na silikatnoj podlozi (npr. na Šar planini do 1700 m). U Vojvodini raste na peskovitoj podlozi u šumskoj zajednici hrasta i lipe. Privlačna je zbog lepih cvetova, pa je veoma ugrožena od izletnika i od kolekcionara kao retkost. Nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije (I tom - preliminarna lista najugroženijih biljaka). Danas priznata samo kao "nizinska forma" (agregat) donedavno je bila poznata pod naučnim imenom Fritillaria degeniana što je izmenjeno u sinonim, a taksonomski je spojena s tipskom planinskom.
Forma degeniana isključivo je poznata iz Srbije i Rumunije. Formu montana karakterišu nešto manji cvetovi i srazmerno kraći plodovi, a nastanjuje pretežno južnije krajeve kako Evrope, tako i Srbije (KiM: Žljeb, Koritnik, Prokletije).

Sin. Fritillaria tenella Hayek (non Bieb.), Fritillaria degeniana J. Wagner
Autor: Jožef Dožai




Status zaštite vrste

Endem
Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: Prilog II Zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva


Rasprostranjenje

Erdelj, Donje Podunavlje (j. Banat, severoistočna Srbija). U Srbiji (Vojvodini) vrlo retka endemična vrsta (Deliblatska peščara).

Podaci o nalazima u Srbiji



Stranicu održava(ju)

Dragiša Savić, Jožef Dožai, Tomica Mišljenović