Taksonomska hijerarhija
Root -> regnum Plantae -> phylum Magnoliophyta -> classis Liliopsida -> ordo Asparagales -> familia Orchidaceae

Vrsta

Latinski naziv

Orchis militaris L.

Srpski naziv

Kaćun soldatski


Opis vrste

Višegodišnja biljka. Gomolji jajasti, na vrhu nešto suženi, ređe skoro loptasti, sa končastim korenčićima. Stabljika visoka 25-40 (60) cm, svetlo zelena, neznatno uglasta, u gornjem delu izbrazdana i katkad ljubičasta, pri osnovi pokrivena listovima sličnim lisnom rukavcu, u gornjem gola, bez listova. Listova 2-4, izduženo jajasti do eliptični, osnovom u vidu rukavca obuhvataju stabljiku, ka vrhu većinom suženi, na licu sjajni, svetlo zeleni, gornjih 1-2, obuhvataju stabljiku u vidu fišeka. Cvast u početku zbijena, skoro piramidalna, kasnije jajasta do skoro valjkasta i umereno rastresita, sastavljena od brojnih cvetova koji slabo mirišu na kumarin. Brakteje 3-5 puta kraće od plodnika, jajasto lancetaste, pri osnovi proširene, na vrhu šiljate, opnaste, u vidu ljuspi, ružičastoljubičaste boje. Listići perigona sakupljeni u vidu šiljate, jajasto lancetaste, dosta zatvorene kacige, spolja bledo ružičaste boje, većinom pepeljastosivo prelivene, ređe bele, sa unutrašnje ± svetlo ljubičaste, sa purpurnim žilicama. Spoljašnji listići perigona pri osnovi jajasti, na vrhu jako šiljati, bočni unutrašnji linearni, šiljati, sa 1 nervom, kraći i uži od spoljašnjih. Labelum trorežnjevit, dugačak 12-15 mm, većinom duži od spoljašnjih listića perigona, purpuran do ljubičast, u središnjem delu svetliji, beličast, pokriven purpurnim papilama; bočni režnjevi uzano linearni, kratki, na vrhu zatupasti, srednji režanj široko linearan, duži i širi od bočnih, u vršnom delu sa 2 mala, izdužena, dosta široka, zatupasta režnjića koji se međusobno razilaze, među kojima se nalazi jedan mali šiljati zubac. Ostruga ± kupasto valjkasta, naniže upravljena, srazmerno dugačka kao 1/2 plodnika. Antera tamno ljubičasta. Polinije plavosive. Cveta u maju mesecu. Raste na livadama i sunčanim padinama. Oprašuje se entomofilijom; cvetovi ne proizvode nektar; oprašuju ih bumbari sistemom prevare vezane za ishranu. Na listi je biljaka zaštićenih kao prirodne retkosti u Srbiji.
Autor: Dragiša Savić




Status zaštite vrste


Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: Prilog I Strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva;


Rasprostranjenje

Podaci o nalazima u Srbiji



Stranicu održava(ju)

Dragiša Savić, Jožef Dožai, Tomica Mišljenović