Taksonomska hijerarhija
Root -> regnum Plantae -> phylum Pinophyta -> classis Pinopsida -> ordo Pinales -> familia Pinaceae

Vrsta

Latinski naziv

Larix decidua Mill.

Srpski naziv

Ariš


Opis vrste

Jedini Evropski listopadni četinar. Odlikuje ga jajastopiramidalna krošnja sa obešenim ili vodoravnim granama, koje za razliku od drugih četinara nisu raspoređene u pravilnim pršljenovima. Naraste do 35-50 m visine, deblo može preći i debljinu od 1,6 m; kora je u starosti vrlo debela i ispucana. Pupoljci su crvenkasti, tupo jajoliki, pokriveni ljuspama. Iglice (četine) stoje pojedinačno u čupercima, duge su 1-3 cm, tanke i nežne, u jesen poprimaju zlatnožutu boju i opadaju. Šišarke male, 2-5 cm, sazrevaju ujesen. Cvetanje: IV-V, uporedo sa listanjem.
Ariš kao najtipičniji predstavnik visokoplaninske dendroflore danas je u Srbiji zastupljen samo u kulturi. Nama najbliže prirodne sastojine žive u Karpatima, delom u Crnoj Gori, u zapadnoj Mađarskoj, kao i u Karavankama, u Sloveniji. Danas se ariš kao evropski endemit proteže na rasparčanom (disjunktivnom) arealu, ali se paleobotaničari slažu da se u vreme glacijacija (Ledeno Doba) areal rasprostranjenja protezao na širem prostoru i to sa homogenizovanim genotipom (Wagner et al. 2013) – pronalažen je u fosilnom materijalu od Engleske i Pireneja, preko Italije do Grčke i Anatolije, pa sve do Rusije. Stoga se i na Balkanu može smatrati arheofitom. Bogat rod ariša sa desetak distinktivnih vrsta nastanjuje celu holarktičku zonu, karakterno je drvo evroazijsko-borealne florne zone.
Dobro podnosi niske temperature (u stanju da preživi zimu i do -50 °C) stoga je ponegde u Alpima jedino drvo koje gradi gornju granicu šuma, što čini 2400 m – na nekim jezicima zovu ga i alpski ariš – dok azijske vrste Larix sibirica (sibirski ariš) i Larix gmelinii (daurski ariš) grade skoro polovinu beskrajnih šuma tajge. U Severnoj Americi zamenjuju ga Larix laricina (američki ariš) i Larix occidentalis (zapadni ariš). U Srbiji se u kulturi sadi i Larix kaempferi, japanski ariš, kao i hibridi dvaju vrsta. Drvo ariša je jedno od najkvalitetnijih u drvnoj industriji i generalno u upotrebi drveta – zovu ga i "trajno drvo". Konstrukcije građene od njega opstaju vekovima, tako da su pronađeni sačuvani ostaci čuvenog Trajanovog mosta u Dunavu napravljeni od ovog drveta. Ariš je važna mikorizalna vrsta (ektotrofna mikoriza) pod kojom raste velik broj specifičnih gljiva, a stablo hrani širok spektar dendrofagnih grupa insekata.
Autor: Jožef Dožai




Status zaštite vrste
[ Vrsta se ne spominje na listama vrsta od značaja za zaštitu prirode. ]

Rasprostranjenje

Podaci o nalazima u Srbiji



Stranicu održava(ju)

Dragiša Savić, Jožef Dožai, Tomica Mišljenović


Smrtovnice Osmrtnice