|
Latinski naziv
|
Tricholoma sciodes (Pers.) C. Martin
|
|
Srpski naziv
|
senovita vitezovka
|
|
|
|
Šešir u mladosti konveksan ili, ređe, tupo-stožast, kasnije raširen i tupo ispupčen, najpre tamnosiv uz prisutnost ljubičaste boje ili ljubičastog odsjaja, kasnije naginje na smeđe te izgubi ljubičasti dašak; u mladosti urašteno-vlaknast, kasnije sitno-čehav, ponekad po suvom vremenu po rubu radijalno ispucan; naraste od 4-8 cm široko. Listići prilično gusti, nejednaki, u pazušcu izrezani, najpre peščano-crvenkasti, odnosno sivkasto-crvenkasti, kasnije rđasto-pegavi, oštrica postane crnkasta. Drška valjkasta, na osnovi nešto zadebljana, glatka, jedino u starosti može biti malo vlaknasto-čehava, beličasto-siva ili peščano-crvenkasta poputŠešira; naraste od 5-8 cm visoko i 0,9-1,8 cm debelo. Meso beličasto, ukus je najpre gorak, zatim vrlo ljut (papren). Spore: Otisak spora je bele boje, 6,3-8,2 x 4,9-6,2 µm. Hemijske reakcije: Meso u dodiru s gvajakolovom tinkturom poplavi, s formolom mesoŠešira i listići postanu crvenkastooker. Stanište: Raste krajem leta i u jesen u bukovim i grabovim šumama. Upotrebljivost: Nije jestiva. (tekst: Romano Božac "Gljive naših krajeva")
Autor: Dragiša Savić
|
|
|
[ Vrsta se ne spominje na listama vrsta od značaja za zaštitu prirode. ]
|
|
|
|
